Kada krenete dole ka moru, negde na polovini puta kroz Makedoniju nailazite na raskrsnicu gde se skreće za jugozapadnu oblast države, gradove Prilep, Bitolj, Ohrid, Prespansko i Ohridsko jezero. Neposredno iza ove raskrsnice, pored samog autoputa, nalazi se Stobi. Nekada značajan i razvijen grad, danas najpoznatiji arheološki lokalitet u Makedoniji. Uvek na vrhu.
Naselje na tom mestu datira iz VII veka p.H. a ubrzani razvoj poklapa se sa dolaskom Rimljana 168. p.H. Stobi prerasta u najveći grad severnog dela rimske provincije Makedonije i značajan urbani, vojni, administativni, trgovački i religijski centar. Kada su rimljani podelili Makedoniju na južnu i severnu (Macedonia Prima i Macedonia Secunda), Stobi je postao glavni grad severne provincije. Glavni grad južne provincije bio je Solun, tek da steknete sliku o značaju Stobija.
Razvoj grada je svakako bio uslovljen geografskim položajem. Dolina Vardara je i tada bila glavni putni pravac baš kao što je postojala i gore pomenuta raskrsnica odakle se išlo zapadno ka Herakleji Linkestis (Bitolj) i istočno ka Pautaliji (Ćustendil) i Serdiki (Sofija). Put ka Herakleji išao je u prvom delu dolinom Crne reke koja se uliva u Vardar pored samog Stobija.
Stobi je nastavio razvoj i kada je rimsku imperiju zamenila vizantijska. Sve do kraja VI veka kada je po nekim podacima stradao od jakog zemljotresa. Ispod naslaga zemlje otkriće ga 1861. godine francuski istoričar i putopisac Leon Ezej.
Svaki put kada smo išli na more prolazili smo pored Stobija, uz obećanje da ćemo jednom svratiti. Ima tako mesta koja su vam na dohvat ruke i upravo zato ih ne posećujete. Tu možete uvek da svratite, uvek prelazi u sutra a sutra često prelazi u nikad. To se na sreću sa Stobijem nije dogodilo (što za Niš još uvek ne mogu da kažem...). I ove godine smo odlučili da u odlasku prenoćimo na Dojranu. Imali smo dovoljno vremena negde da svratimo i izbor je pao na Stobi.
Kao što sam već rekao, arheološko nalazište nalazi se uz sam autoput, sa strane koja vodi od Đevđelije ka Skoplju. Nemate problem ni ako stižete iz pravca Skoplja, skretanje je obeleženo, prođete ispod autoputa i tu ste. Istom trasom se i vraćate na autoput. Kola parkirate ispred biletarnice, ujedno i prodavnice suvenira. Karta je 120 denara, za decu je 50. Dobili smo brošure na srpskom jeziku u kojima se osim kratke priče o Stobiju nalazi i mapa sa ucrtanim objektima. Pored toga rečeno nam je da je vodič upravo krenuo sa malom grupom. Brzo smo ih sustigli i simpatično makedonsko devojče provelo nas je ruševinama nekadašnje metropole. Njena priča bila nam je višestruko korisna. Pored puno informacija koje nam je prenela pomogla nam je i da prepoznamo šta koja iskopina predstavlja. Imali smo mapu ali nije baš lako snaći se kada sve liči jedno na drugo.
Prvi objekat na koji nailazite je amfiteatar. Iskreno, malo su prestali da me oduševljavaju (naročito posle Epidaurusa), suviše liče jedan na drugi. Ovaj u Stobiju je karakterističan time što je izgrađen na ravnom ili blago uzvišenom terenu, ne znam kako su to rešili. Interesantno je da je napušten u IV veku posle čega je služio kao deponija i izvor kamenja za druge objekte.
Odmah iznad pozorišta nalazi se jedan od dva najinteresantnija objekta - Episkopska bazilika. Na zvaničnom sajtu saznao sam da je bazilika inače rimska građevina, izdužena sa duplim kolonadama, da je veliki broj bazilika preobraćen u crkve i da se zbog toga bazilika i crkva često poistovećuju. Episkopska bazilika potiče iz IV veka što je čini najstarijom crkvom u Makedoniji. Trenutno je jedini objekat na lokaciji koji je natkriven i to zbog mozaika koji se nalaze na podu. Što zbog visine sa koje smo ih posmatrali, što zbog jakog sunca i svetlosnog kontrasta, tek nismo ih baš dobro videli.
Zato smo odlično videli mozaike koji se nalaze na podu krstionice. Krstionica se nalazi pored bazilike, staza kojom se krećete prolazi između njih. U sredini kružne prostorije nalazi se ozidani bazenčić u kome se verovatno vršilo krštavanje. Oko njega nalaze se prelepi mozaici, uglavnom sa životnjiskom motivima a dominiraju paunovi koji su postali zaštitni znak Stobija. Slika pauna sa poda krstionice nalazi se na novčanici od 10 denara.
Nastavili smo dalje i stigli do Via Sacra ili Svete ulice. Iz nje se ulazilo u baziliku i njome se stizalo iz već pomenute Herakleje. Silazimo ulicom i dolazimo do oblasti gde vam je potrebna pomoć vodiča da prepoznate objekte. Sve liči jedno na drugo. Ipak, ne možete a da ne zapazite ostatke najlepše i najraskošnije Teodosijeve palate.
Teodosijeva palata sastoji se iz dva odvojena dela. To sam saznao tek kada sam naknadno posetio sajt. Uživo imate utisak da su u pitanju dve različite palate, što smatraju i neki istraživači. Severni deo palate, onaj dalji od ulaza, mnogo je atraktivniji. Na sredini palate bio je natkriveni trem sa stubovima (peristel) oko koga su bile raspoređene sobe sa mozaicima. Sa suprotne strane peristela nalazio se bazen a u onim nišama koje se vide na gornjoj fotografiji nalazile su se statue. Bronzani satiri, pronađeni u tom bazenu, čuvaju se u bivšem Narodnom muzeju u Beogradu. Inače palata se zove Teodosijeva zato što se pretpostavlja da je Teodosije Veliki, poslednji vladar celog Rimskog carstva, boravio u njoj za vreme posete Stobiju 388. godine. Palata je inače sagrađena u III veku a srušena u petom. Nije dočekala kraj Stobija.
Dalje smo videli još nekoliko kuća, Veliko i Malo kupatilo, gradsku česmu a onda i Rimski forum. U pitanju je, ako sam dobro shvatio, jedini objekat koji potiče iz vremena pre Hrista. Dosta je potonuo jer je trpeo kasnije objekte na sebi. Poslednji koji nam je vodičica pokazala u povratku, bio je objekat koji se još uvek iskopava. Nisam zapamtio kako se zove a i nema ga na zvaničnom sajtu.
Tu se obilazak završio ali ja sam morao još ponegde da zavirim. Otišao sam na drugu stranu lokaliteta, prema reci Vardar. Ispostavilo se da tamo nema ništa zanimljivo osim alternativnog ulaza koji je bio zatvoren. Nije se moglo do ušća Crne reke što mi je bila jedna od ideja. U povratku sam svratio da pogledam neke objekte koje je naša domaćica preskočila (ili ja nisam bio dovoljno pažljiv...). Pre svega mislim na Sinagogu baziliku čije dve fotografije zatvaraju foto album. Bazilika je sagrađena na ostacima dve sinagoge, otuda nosi takvo ime.
I to bi bilo to. Posle provedenih skoro dva sata nastavili smo put ka Dojranu. Prethodno smo kupili magnet, Stobi zaslužuje da zabeležimo da smo ga posetili. Ako bude sreće doći ćemo ponovo. Oni i dalje kopaju i za koju godinu biće nešto novo da se vidi. Pogledajte fotografije, mislim da su ok a ako vas cela priča zainteresuje pogledajte zvanični sajt. Na makedonskom ili engleskom, kako se snađete.
zvanični sajt
Fotografije
Naselje na tom mestu datira iz VII veka p.H. a ubrzani razvoj poklapa se sa dolaskom Rimljana 168. p.H. Stobi prerasta u najveći grad severnog dela rimske provincije Makedonije i značajan urbani, vojni, administativni, trgovački i religijski centar. Kada su rimljani podelili Makedoniju na južnu i severnu (Macedonia Prima i Macedonia Secunda), Stobi je postao glavni grad severne provincije. Glavni grad južne provincije bio je Solun, tek da steknete sliku o značaju Stobija.
Razvoj grada je svakako bio uslovljen geografskim položajem. Dolina Vardara je i tada bila glavni putni pravac baš kao što je postojala i gore pomenuta raskrsnica odakle se išlo zapadno ka Herakleji Linkestis (Bitolj) i istočno ka Pautaliji (Ćustendil) i Serdiki (Sofija). Put ka Herakleji išao je u prvom delu dolinom Crne reke koja se uliva u Vardar pored samog Stobija.
Stobi je nastavio razvoj i kada je rimsku imperiju zamenila vizantijska. Sve do kraja VI veka kada je po nekim podacima stradao od jakog zemljotresa. Ispod naslaga zemlje otkriće ga 1861. godine francuski istoričar i putopisac Leon Ezej.
Stobi
Svaki put kada smo išli na more prolazili smo pored Stobija, uz obećanje da ćemo jednom svratiti. Ima tako mesta koja su vam na dohvat ruke i upravo zato ih ne posećujete. Tu možete uvek da svratite, uvek prelazi u sutra a sutra često prelazi u nikad. To se na sreću sa Stobijem nije dogodilo (što za Niš još uvek ne mogu da kažem...). I ove godine smo odlučili da u odlasku prenoćimo na Dojranu. Imali smo dovoljno vremena negde da svratimo i izbor je pao na Stobi.
Kao što sam već rekao, arheološko nalazište nalazi se uz sam autoput, sa strane koja vodi od Đevđelije ka Skoplju. Nemate problem ni ako stižete iz pravca Skoplja, skretanje je obeleženo, prođete ispod autoputa i tu ste. Istom trasom se i vraćate na autoput. Kola parkirate ispred biletarnice, ujedno i prodavnice suvenira. Karta je 120 denara, za decu je 50. Dobili smo brošure na srpskom jeziku u kojima se osim kratke priče o Stobiju nalazi i mapa sa ucrtanim objektima. Pored toga rečeno nam je da je vodič upravo krenuo sa malom grupom. Brzo smo ih sustigli i simpatično makedonsko devojče provelo nas je ruševinama nekadašnje metropole. Njena priča bila nam je višestruko korisna. Pored puno informacija koje nam je prenela pomogla nam je i da prepoznamo šta koja iskopina predstavlja. Imali smo mapu ali nije baš lako snaći se kada sve liči jedno na drugo.
Prvi objekat na koji nailazite je amfiteatar. Iskreno, malo su prestali da me oduševljavaju (naročito posle Epidaurusa), suviše liče jedan na drugi. Ovaj u Stobiju je karakterističan time što je izgrađen na ravnom ili blago uzvišenom terenu, ne znam kako su to rešili. Interesantno je da je napušten u IV veku posle čega je služio kao deponija i izvor kamenja za druge objekte.
Episkopska bazilika
Odmah iznad pozorišta nalazi se jedan od dva najinteresantnija objekta - Episkopska bazilika. Na zvaničnom sajtu saznao sam da je bazilika inače rimska građevina, izdužena sa duplim kolonadama, da je veliki broj bazilika preobraćen u crkve i da se zbog toga bazilika i crkva često poistovećuju. Episkopska bazilika potiče iz IV veka što je čini najstarijom crkvom u Makedoniji. Trenutno je jedini objekat na lokaciji koji je natkriven i to zbog mozaika koji se nalaze na podu. Što zbog visine sa koje smo ih posmatrali, što zbog jakog sunca i svetlosnog kontrasta, tek nismo ih baš dobro videli.
Nastavili smo dalje i stigli do Via Sacra ili Svete ulice. Iz nje se ulazilo u baziliku i njome se stizalo iz već pomenute Herakleje. Silazimo ulicom i dolazimo do oblasti gde vam je potrebna pomoć vodiča da prepoznate objekte. Sve liči jedno na drugo. Ipak, ne možete a da ne zapazite ostatke najlepše i najraskošnije Teodosijeve palate.
Teodosijeva palata
Teodosijeva palata sastoji se iz dva odvojena dela. To sam saznao tek kada sam naknadno posetio sajt. Uživo imate utisak da su u pitanju dve različite palate, što smatraju i neki istraživači. Severni deo palate, onaj dalji od ulaza, mnogo je atraktivniji. Na sredini palate bio je natkriveni trem sa stubovima (peristel) oko koga su bile raspoređene sobe sa mozaicima. Sa suprotne strane peristela nalazio se bazen a u onim nišama koje se vide na gornjoj fotografiji nalazile su se statue. Bronzani satiri, pronađeni u tom bazenu, čuvaju se u bivšem Narodnom muzeju u Beogradu. Inače palata se zove Teodosijeva zato što se pretpostavlja da je Teodosije Veliki, poslednji vladar celog Rimskog carstva, boravio u njoj za vreme posete Stobiju 388. godine. Palata je inače sagrađena u III veku a srušena u petom. Nije dočekala kraj Stobija.
Dalje smo videli još nekoliko kuća, Veliko i Malo kupatilo, gradsku česmu a onda i Rimski forum. U pitanju je, ako sam dobro shvatio, jedini objekat koji potiče iz vremena pre Hrista. Dosta je potonuo jer je trpeo kasnije objekte na sebi. Poslednji koji nam je vodičica pokazala u povratku, bio je objekat koji se još uvek iskopava. Nisam zapamtio kako se zove a i nema ga na zvaničnom sajtu.
Rimski forum ili Objekat sa arkadama
I to bi bilo to. Posle provedenih skoro dva sata nastavili smo put ka Dojranu. Prethodno smo kupili magnet, Stobi zaslužuje da zabeležimo da smo ga posetili. Ako bude sreće doći ćemo ponovo. Oni i dalje kopaju i za koju godinu biće nešto novo da se vidi. Pogledajte fotografije, mislim da su ok a ako vas cela priča zainteresuje pogledajte zvanični sajt. Na makedonskom ili engleskom, kako se snađete.
zvanični sajt
Fotografije
Lepo! I ja sam stalno nešto mislio da svratim, pa ispade nikad :) Zanimljivo mi je u Teodosijevoj palati da ulaz nije na sredini simetričnog peristila!
ОдговориИзбришиPazi stvarno! Nisam primetio. :)
ОдговориИзбриши