Oko Ripnja pa sve do Trešnje

Ako iz bilo kog razloga ne odete negde za vikend, uvek možete da pešačite u okolini vašeg mesta. Čak i ako živite u Beogradu. I dok Kraljevčani ili Valjevci mogu da biraju planinu u susedstvu, mi stanovnici prestonice uglavnom smo okrenuti Avali ili podavalskim selima, poljima i šumama, od Avale prema Kosmaju ili prema Barajevu i dalje prema Savi i Obrenovcu. Nije neki izbor ali omogućava da se provede dan u prirodi i da se sastavi tura od 20 i kusur kilometara. Naravno, na veće uspone odmah zaboravite.

Negde u četvrtak Jovanka je objavila na Facebook-u da se u nedelju pravi polukružna tura od Ripnja pa do Trešnje. Sastanak u 9h na Trošarini. Nisam se javio unapred, čekao sam nedeljno jutro da vidim koliko ću biti raspoložen za skitnju posle naporne i pretrpane sedmice. Inače je fer javiti se ali ukapirao sam da grupa već postoji i da sigurno ide pa sam iskoristio ovu pogodnost. Ništa nisam pripremio prethodnog dana, sve sam ostavio za to jutro, još jedna prednost šetnje u okolini. Napravio sam jedan sendvič, gurnuo ga u ranac sa par jabuka i flašom vode, stavio na gps neke trekove iz okoline (za svaki slučaj) i krenuo. Ni štapove nisam poneo...

Panorama Ripnja

Nalazimo se na Trošarini. Petoro nas ima, sasvim dovoljno. Bus no.405, prolazimo pored Avale i odmah zatim skrećemo desno sa Kragujevačkog puta. Bus napuštamo iza železničke stanice Ripanj, pre centra ovog naselja. Idemo glavnim putem a onda skrećemo desno i obilazimo centar Ripnja sa zapadne strane. Napuštamo i asfalt, što je važnije. Penjemo se na brdo i idemo grebenom prema uzvišenju koje se zove Ljuta strana. Zatim ponovo izlazimo na glavni put od Ripnja ka Ibarskoj magistrali, malo se držimo njega ali brzo skrećemo južno i sledećih 6-7km idemo širokim zemljanim i blatnjavim putem u pravcu Parcanskog visa. Ovaj deo je manje urbanizovan, nema kuća, samo njive i par raskrsnica koje prolazimo. Dolazimo skoro do samog Parcanskog visa, ne izlazimo na njega već skrećemo istočno i idemo ka Kovioni. U međuvremenu se i oblaci povlače, jednog trenutka su ozbiljno zapretili, sunce se pojavljuje i postaje vrlo prijatno. Izlazimo na asfalt, bilo ga je više nego što bi trebalo ali dobro, ne smeta mnogo. Stižemo do vikend naselja Koviona. Nju ne možete da promašite, neki radar ili šta već u obliku ogromne lopte vidljiv je sa velike udaljenosti. Prolazimo pored vikendica i spuštamo se ka Trešnji. Odustajemo od odlaska do jezera, žurimo da se vratimo kući. Pored autobuske stanice na Kragujevačkom putu ima prodavnica a mi imamo vremena da popijemo pivo i pojedemo nešto do dolaska busa no.408. U Beogradu smo već oko pola pet.

Pogled na Kovionu

Na kraju nešto preko 22 km i (neočekivanih) 700m uspona. Šta je dobro? Kraj je uglavnom ravan a putevi često vode po blago izdignutim grebenima sa kojih se pružaju odlični panoramski pogledi. Ravnice iza kojih se izdižu Avala ili Kosmaj a sa nekih mesta vide se i Bukulja i Rudnik pa i Fruška gora na drugoj strani. Šta ne valja? Ne valja kad spustite pogled. Sve je zeleno i čini vam se da ste u prirodi a opet sve oko vas ima pečat čoveka. Od trave koja je polupokošena, drveća koje je polupotkresano, njiva, primitivnih i napuštenih objekata na njivama pa sve do neizbežnih plastičnih flaša i divljih deponija. I valjevske planine su naseljene ali opet je to nekako mnogo drugačije... 


Fotografije